Drugi korak: rastereti se!

Ovo je verovatno najteže učiniti. Odbaciti terete koji te godinama pritiskaju i koje si naviknut da nosiš, pa ih možda više ni ne primećuješ. Ali moraš skinuti to breme sa sebe i osloboditi se. Treba da se rešiš mnogih dosadašnjih stega, kako bi živela slobodnije. Ali nije to lako. Od rođenja su te stege prisutne. Prvo su te roditelji vaspitavali na određeni način, koji sad kad si odrasla žena i možda imaš i svoju decu, možeš da preispituješ. Da li su baš uvek bili u pravu? Da li su ti nametnuli neka bespotrebna pravila ponašanja, npr. branili ti da se isprljaš u parku ili da skačeš po barama? Da li su te kinjili za svaku lošu ocenu koju doneseš kući? Da li su ti radili domaći ili crtali crtež iz likovnog za tebe? Kada te je maltretirao šef na prvom poslu, da li su ti rekli: ćuti tu i trpi, šta te briga, sedi i radi, vidiš kakvo je stanje u zemlji, čuvaj posao? A muž? Da li te tretira pravično? Da li smatraš da si dobra supruga samo ako mu skuvaš ručak svaki dan i on je sav mirisan i opeglan, a sa druge strane ti si umorna i nezainteresovana da sa njim popiješ kafu i popričaš? Da li se zamislila nekad da li on želi iscrpljenu sluškinju ili srećnu ženu pored sebe? Jesi li ga pitala to nekad? Da li te on smara za pare, kakav vam je odnos kad su finansije u pitanju? Šta je sa prijateljima, poznanicima, da li ti je glavna briga: “šta će selo reći?” Da li te je strah da uradiš nešto za sebe, da se usrećiš, jer brineš zbog posledica koje će to imati po tebe ili po druge? Koliko ti je stalo do tuđeg mišljenja? Da ne pričamo o ružnim uspomenama, na loš brak roditelja, na loše društvo u srednjoj školi, ili kad te je prvi dečko prevario, verenik te iznenada ostavio? Nekad si dobila otkaz?

1. Otresi se tuđih mišljenja i očekivanja! Da se razumemo, mišljenje drugih ljudi je jako važno. Pa ne živimo sami, naravno da je bitno da nas bližnji podržavaju i cene i vole naše postupke. Naravno da je važno poštovati izvesna moralna i etička načela, i treba biti čovek, a ne ponašati se kao životinja koja zadovoljava osnovne nagone (mada su životinje ponekad bolje nego ljudi, al’ nije to sad tema).

Razmisli koje objektivne okolnosti te ograničavaju, koji spoljni uticaji ne dozvoljavaju da se više posvetiš sebi i nađeš malo vremena za svoje misli, telo, druženje sa decom i mužem, prijateljima. Najgluplje što sada viđam je kad roditelje krpe i suđe sprečavaju da provedu lep vikend sa decom. Pitam se, čemu to? Ovde naglašavam da je meni jako bitno da je stan čist i sređen, nered mi unosi nervozu. Ali ne treba ni preterivati. Pa neću život da provedem na poslu u kancelariji i u čišćenju kuće. Ja sam našla način da se drugačije organizujem. Međutim, znam da me mnogi osuđuju, počevši od moje mame. Mislim da ona smatra da nisam dovoljno dobra domaćica i da sam lenja, a možda i da sam malo rasipna. Sigurno i neki drugi ljudi tako misle. Zato što plaćam ženu da dođe 2 puta mesečno da očisti stan, zato što neću da gubim vreme u Maksiju i po tržnim centrima i ne volim kupovinu, već sve što mogu naručujem online, zato što neću da idem na pijacu i obiđem sve tezge da bih našla najjeftinje jabuke, pa majku mu, neću da izgubim sat vremena zbog uštede od 20 dinara. Muž mi je jadan smršao zbog moje (zdrave) ishrane, treba da mu puca košulja od dobrog i obilnog ručka. Nikad zadovoljne te starije žene. Znaju one da meni ne pada na pamet da glumim neku super-ženu-majku-kraljicu-domaćicu, ali ne kapiraju, druga je to generacija. Ja ću radije da skuvam jer mislim da je zdravije nego da naručim hranu. Volim da smo čisti i opeglani i eto dosta peglam. Radije ću sa decom u park nego u zatvorenu salu na sportić, radije ću da pričam sa ćerkom na engleskom iz zabave svaki drugi dan, nego da je vodim na kurs. Radije ću platiti skuplje jabuke, ali zato nemam bezbroj pari obuće. Nisam stipsa, vrlo često odemo na ručak, plaćam kafe drugaricama, i nisam ni rasipna zbog kvalitetnije hrane koju kupujem, već uštedim negde drugde. I to su moji izbori. Ako je nekom ipak važnije da sam održava svoju kuću, pa treba to i da učini, a ne da brine što ću ja reći da je to gubljenje vremena. Dakle, sve je to realno stvar percpecije. Šta te briga šta ja mislim ili bilo ko drugi? Dokle god nikoga ne ugrožavaš, radi kako tebi više odgovara i kako ćeš se bolje osećati. Oslobodi se robovanja tuđim očekivanjima. Oslobodi se svojih strahova od tuđeg mišljenja ili od sramote zbog neuspeha. Nemoj biti zatvorenik tuđih stega. Ne obaziri se na druge. Šta te, bre, briga! Tu dolazimo do još jednog oslobođenja:

2. Rastereti se od obaveza koje sam sebi namećeš! Već gore je ovo opisano. Ne, ne moraš sve da stigneš i nabijaš sebi tenziju jer ti je gust raspored, pa ti treba dan od 48 sati da sve postigneš. Razmisli šta ti je zaista važno, prvo vidi šta bi te najviše zabavilo i usrećilo, a nemoj da preskočiš ni stvari koje su obavezne i moraju da se urade. Ovo ostalo, završi ako stigneš. Vrlo je važno da shvatiš da zbog velikog broja obaveza koje imaš, ti ne gubiš samo dragoceno vreme, već i živce. Zbog stalnog jurcanja osećaš nervozu i napetost, koju naravno iskazuješ prema svojim ukućanima. Imam drugaricu koja ne može da postigne sve kućne obaveze i onda se dere na decu, dođu joj kao izduvni ventil. Jadna ta dečica, umesto da trče mami da joj nešto ispričaju, uglavnom dobiju nekakvo režanje od nje. Rekla sam joj jednom direktno da treba da je bude sramota što joj je kuvanje ručka važnije od dece! Ja znam da ona za njih i kuva taj ručak, ali deca će biti srećnija da se malo pomaze i našale i smeju sa svojom mamom i da pojedu ponekad gibanicu za ručak, nego što će jesti neko komplikovano jelo zbog kog je provela 2 sata u kuhinji. Nemoj ovo dozvoliti, ovo je grozna realnost! Uopšte ne moraš da uradiš mnogo toga, a da budeš srećna i uspešna. Razmisli malo šta je tvoj cilj i šta želiš da postigneš svim tim silnim zadacima? Ako nisi ispunjna dok to radiš, pa znači da negde grešiš?! Razni načini postoje za organizaciju obaveza. Posluži se raznim alatima, to do listama i aplikacijama, posloži obaveze po prioritetu i radi jednu po jednu. Oslobodi svoje vreme i živce!

3. Batali i tvoja očekivanja od drugih! Isto kao što ne voliš da se neko meša u tvoj život, nemoj ni ti u tuđi. Nemoj misliti da je tvoj način jedini ispravan i da svi drugi greše, nismo svi isti i različite stvari nam odgovaraju. Očisti se od crnih misli i loših namera. Izbaci zavist i zlobu iz sebe. Ok je, svi mi imamo i lošu stranu, svi volimo da virnemo u tuđe dvorište, da se malo istračarimo, ali nemoj biti voajer tuđih života. Gledaj svoja posla!

4. Oslobodi se od prošlosti! I to je veoma važno. Svi smo oblikovani prema sopstvenim iskustvima i doživljajima i oni su nas učinili onakvima kakvi jesmo danas. Ali glupo je ostati u prošlosti. Oprosti sebi i drugima za učinjene greške, prevaziđi to, ostavi iza sebe, jer je to jedini način da kreneš dalje slobodno. Pa ako ti je već neki loš događaj obojio prošlost, da li treba i da ti oboji budućnost? Pozdravi se sa teretima i starim duhovima, idi dalje svojim putem!

5. E sad se oslobodi od samog sebe! Jedna od pametnijih stvari koje mi je mama ikada rekla, je da smo svi sami sebi najveći problem. To jeste tako. Ako nešto zacrtaš, nisi sposoban da vidiš drugačije. Ako misliš da baš tako i nikako drugačije ne može, desiće se da od drveta ne vidiš šumu. Sagledaj širu sliku, osvrni se malo oko sebe. Da li stvari stoje baš onako kako ti umišljaš? Da li ti je stvarno neko drugi kriv ili ti ne možeš da se promeniš ili prilagodiš situaciji? Prihvati sebe takvu kakva si, pa razmisli šta se ipak može promeniti i popraviti, a sa onim što ne može nauči da živiš. Ali nemoj se nervirati i samosažaljevati stalno oko istih stvari, jer to znači da je u tebi problem i da nisi u stanju da prevaziđes situaciju. Treba da si sama sebi najveći prijatelj, a ne neprijatelj i treba da tretiraš sebe onako kako bi volela da se prijatelji prema tebi odnose. Pomozi samoj sebi, pa ko će ako nećeš ti? Pomogla bi nekom dugom, a samoj sebi nećeš?!

One thought on “Drugi korak: rastereti se!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *