Treći korak: kako do cilja?

Kada si prihvatila sebe i pozdravila se sa bespotrebnim očekivanjima, vreme je da napraviš akcioni plan za ostvarenje ciljeva. Vrati se na prvi korak i pogledaj svoje ocene. Sada razmisli šta bi mogla da uradiš da se popraviš u svakoj oblasti ili u nekoj koja ti je mnogo važna. Ne moraš da težiš oceni 10, ali trebalo bi da oceniš sebe sa 8, možda čak i 9, da bi se moglo reći da si srećna i ispunjena. Takođe, treba da proceniš realan vremenski rok u kom su ciljevi ostvarivi. Neke možeš da ostvariš odmah, pa zašto čekati, a neke tek za 2 godine. Kada spoznaš svoj cilj, bilo da njime rešavaš problem ili poboljšavaš trenutnu situaciju, prepoznaćeš svoj pravac kretanja i svrhu, postaćeš fokusirana na dela.

Da se vratimo na moj primer od ranije, ja sam sebi za fizički izgled i zdravlje dala ocenu 5. Ovako generalno gledano, ja izgledam ok. Međutim, kad se prođu sva pitanja, “padam” na delu vezanom za sport, stil pa i negu (ne higijenu, negu :)). BMI mi je na granici, znam da imam dosta masnog tkiva (rekli su mi na sistematskom pregledu), stil oblačenja baš i nemam, obučem šta stignem samo da je opeglano i da se slaže jedno sa drugim, vrtim 10 istih stvari. Ok, kosa, zubi i nokti su u redu. Ishrana mi je takođe u redu. Ali, u proseku, to je ocena 5. Ključna stvar koja bi me prebacila na ocenu 8 je fizička aktivnost, jer em je zdravo, skinula bih višak kilograma i rešila dobar deo masnoće u telu, em bih se posledično sigurno lepše oblačila, ovako nekako nemam ni želju da se doterujem, ne znam više ni šta mi dobro stoji. Takođe, porazmislila sam o doterivanju. Ja stvarno ne volim da se puno šminkam i mackam. I ok, prihvatila sam to tako. Oko mene ima dosta sređenih žena, negovanih, našminkanih i prenašminkanh i znam da nikad neću biti kao one ili kad bih i htela, ne bih bila srećna jer bi za mene pola sata pred ogledalom bilo previše. Ali sam odredila neki minimum koji ću se truditi da ispoštujem, a koji će učiniti da izgledam dosta bolje.

Često jedna stvar može da popravi više životnih aspekata. Primera radi, dodatno usavršavanje, osim što će ti olakšati obavljanje posla, ti može doneti bolju poziciju na poslu, koja je više plaćena, a i na kojoj ćeš biti zadovoljnija. Samim tim, imaćeš više novca i poboljšaćeš svoj standard, takođe ćeš biti srećnija kad ideš na posao, posao možeš nazvati karijerom samo ako napreduješ. Naravno, treba izvagati žrtvu koja je potrebna da bi se doškolovala, te odlučiti da li je to pravac kojim ćeš ići. Za neki profesionalni sertifikat je potrebno vreme, moraćeš posle posla i vikendom da učiš, partner mora da preuzme obaveze oko kuće i dece, imaćeš mnogo manje slobodnog vremena, kako za sebe, tako i za porodicu i prijatelje, učenje bez 3 sata dnevno ne vredi ništa, i potrajaće možda mesecima. Dakle moraš da isplaniraš kako ćeš do cilja, treba nekad dobro da se pripremiš.

Ponekad, ipak, i sitnice mogu da utiču na naše zadovoljstvo. Uzmimo recimo naš stan. Svi bi imali nešto za popraviti, stan je nepresušan izvor želja i ideja i troškova. Verovatno možeš uz mala ulaganja popraviti ocenu za svoj stan bar za 1. Npr. novi stolnjak u trpezariji, par novih slika i lampi u dnevnoj sobi, nova posteljina, mekani peškiri, i eto, utisak se odmah popravlja, vrlo je jednostavno.

Kako bih popravila neke stvari koje sam dosta zanemarila a nisu mi suštinski bitne, odredila sam neke minimume koje ipak moram da uradim. Onom što mi je važno sam posvetila više pažnje. Jbg ne možemo sve, nije nam do svega podjednako stalo, a i teško da možemo biti sjajni u svakoj oblasti života. Zato je bitno odrediti šta je to što bi nas najviše ispunilo i usrećilo i krupnim koracima ići napred, a ovo ostalo, pa može i da se prođe sa nekom zlatnom sredinom. Bar ja tako mislim.

Dakle, razmisli šta je tebi važno i šta moraš da popraviš. Zamisli kako tačno želiš da stvari izgledaju. E sad, mozgaj o tome kako ćeš to postići, šta sve treba da uradiš da bi se stvari popravile. Nemoj čekati na druge, uzmi stvari u svoje ruke i uradi šta je do tebe!

Možeš koristiti SMART tehniku za određivanje ciljeva. Ona podrazumeva da svaki cilj treba da ima sledeće aspekte:

S – specific – jasno definisani

M – measurable – merljivi

A – attainable – dostižni

R – realistic – realni

T – timely – blagovremeni

Dalje, kad ti je poznat cilj treba da napraviš akcioni plan. Možeš napraviti detaljan akcioni plan, sa ispisanim koracima, datumima i rokovima za ostvarenje pojedinačnih koraka, možeš prikupiti dodatne podatke, kontakte koji su ti potrebni, izvore informacija i tome slično.

Za teže ili komplikovane ciljeve možeš koristiti tehniku strateškog planiranja, tzv. SWOT analizu, koja uzima u obzir upravo i pređašnje korake. SWOT označava: strengths – snage, weaknesses – slabosti, opportunities – mogućnosti, threats – pretnje. Snage i slabosti su untrašnji i subjektivni faktori, dok su pretnje i mogućnosti spoljni i objektivni uticaji. Moraš oceniti sve oblasti kako bi objektivno sagledala svoje mogućnosti i oblasti poboljšanja, a u cilju ostvarenja zacrtanog. Ova analiza najčešće se postavlja kao matrica, gde se iznad napiše cilj, a u poljima se daju procene snaga, slabosti, rizika i mogućnosti. Evo ovako:

Strengths Weaknesses
Opportunities Threats

Postavljanjem cilja i kreiranjem akcionog plana, završila si fazu planiranja. Međutim, svo mozganje, razmišljanje, raspoznavanje, raslojavanje, maštanje, očekivanje, nadanje, sve pada u vodu bez sledećeg koraka. Vreme je za akciju!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *