Potrebna ti je promena?

Svima nam je nekad potrebna, a razlozi su kojekakvi. Nekad stvarno imamo realne probleme koji nas vode težim putem, spas se ne nazire niti to čuveno svetlo na kraju tunela. Nekad nas ubija monoton život, zapadnemo u neku dokolicu, živimo Dan mrmota, nezadovoljstvo kulja iz nas. Nekad osećamo da nas melje svakodnevnica, obične neke obaveze se razgranaju na sve strane, ne znamo kud ćemo pre, a stres pršti iz svih pora.

Mene je svojevremeno “stislo” ovo poslednje. Svkodnevnica, posao, dete, obaveze oko kuće. Vidim da sam nervozna, vidim da mi je sve teško i sve mi predstavlja stres, čak i lepe stvari. Ako treba da idemo na neki rođendan ja sam pod stresom šta da kupim, kad i gde da kupim, koliko para da potrošim, i tako se jedna lepa stvar kao što je druženja sa prijateljima na rođendanskoj proslavi pretvori u stres, plus je tu pritisak od kupovine poklona! Dalje se stres nastavlja jer treba pripreme i odlazak na rođendan ubaciti u ionako “prezauzet” dan! Prezauzet!? Od čega? Od običnog života, od spremanja ručka i igranja sa detetom i šetanja kera? Pa, strašno! Kad sam shvatila šta sam sebi dozvolila, smorila sam se onako baš, baš. Sramota me bilo od sebe same kad sam shvatila da mi je teško jer jadna ja imam stan koji treba čistiti, porodicu za koju ručak treba napraviti, dete i muža koje treba voleti, uh, stvarno jadna ja! Nije mi to bilo prihvatljivo, nije mi normalno da ne mogu da završim najobičnije obaveze koje svi drugi ljudi imaju, pa nisam valjda toliko nesposobna. Prestala sam da se sažaljevam i da se opterećujem tim budalaštinama i moranjima. Nikad nisam volela da kukam, i sad me smara kad čujem druge ljude da kukaju zbog svakodnevnih obaveza oko porodice, kao da im je krivo što recimo imaju decu, teško im je da brinu o njima i voleli bi svoju slobodu nazad. Verujem da većina ljudi ne misli zaista tako, iako se usude da izuste to. Verujem da je stvarno mali broj onih koji su se pokajali što imaju porodicu. Međutim, velika većina ljudi koji mene okružuju ipak neprestano kuka, a niko ništa ne menja, samo stalno pričaju i gnjave o tome.

Kad smo kod kukanja bez ikakve želje za promenom, imam još jedan primer. Imam jednu drugaricu, jako dugo se poznajemo, još iz osnovne škole. Ona ceo život ima probleme i nesrećna je, a po mom mišljenju to su smešne stvari. Ok, nije baš jaka ličnost i labilna je, ali njeni problemi su uobičajene životne situacije. Ona sa tim jednostavno ne uspeva da se izbori, i uvek plače. Ima skoro 40 godina i plače svaki put kad se vidimo! Jer zaboga, ne može da promeni posao, mala joj je plata – ima prosečnu platu za Beograd oko 400-500 evra; jer ne može da uštedi – pa šta ako kupuje krpice, mora malo sebe da obraduje, kome će ako ne sebi; jer nije puno putovala u životu – a ne može jer ne štedi; jer nema dečka već dugo – a nigde neće da ide; nerviraju je roditelji i oni su je upropastili – roditelji sasvim ok, imaju standardne mane; i tako u nedogled. Ove priče traju već 30ak godina koliko se znamo, doduše teme su evoluirale zajedno sa životnim dobom. Ranije sam pokušavala da joj pomognem, stvarno jesam, na razne načine, uvek suptilne da ona ne primeti. Nikako joj se ne sme reći istina u lice, jer će da eksplodira. Išla je i kod psihologa jednom, rekao joj čovek posle nekoliko meseci i 15ak seansi: Ja ne mogu da ti pomognem ako nećeš sama sebi da pomogneš i da se potrudiš da nešto uradiš, a ne samo da se samosažaljevaš! Bila je u šoku danima, kaže: Ma, zamisli šta mi je rekao! Prestala je da odlazi kod njega, naravno. Ali čovek je rekao pravu stvar, ona jednostavno samo misli o svojim problemima i žali sebe i svoj težak životni put, a da pri tom uopšte ni ne pomišlja kako da nešto promeni. To jeste, kada razmišlja o rešenju, ona zamišlja neku idealnu situaciju: Jao što bih volela da imam svoj stan, da ga sredim i opremim kako ja volim – a još uvek živi sa rodteljima, ušteđevinu nema. Naravno stan mora biti na nekoj finoj lokaciji, ne može se živeti na Altini npr, iako joj finansijske mogućnosti takvu lokaciju dozvoljavaju. Naravno i kad bi imala dečka, em bi bila zadovoljnija, em bi mogla da se “osamostali”, i tako nema kraja problemima i nedostižnim rešenjima (bar trenutno nedostižnim). Više nisam mogla da izdržim i da je slušam, došla sam u situaciju da kad ona plače ja okrenem glavu, nije mi više bilo ni žao nego je počela da mi ide na živce, počela je ozbiljno da mi crpi energiju i posle nekog vremena shvatila sam da je za mene bolje da malo smanjimo druženje. U početku me je grizla savest, ali realno, ja da joj pomognem ne mogu ili ne umem, ona da se promeni neće, a više nisam u stanju da joj posvećujem pažnju kao pre niti se radujem našim susretima.

Tako da, prvo što moraš da razumeš je da zaista treba da želiš promenu i da si spreman da radiš na tome. Samosažaljenje uz čekanje čarobnog rešenja da pokuca na vrata ne vodi nigde. Da li smatraš da si već dovoljno dana, meseci, godina potrošila na osećanje bezvoljnosti i praznine? Da li smatraš da zaslužuješ više? Da li želiš više? Ako osećaš nezadovoljstvo, prvo treba da definišeš čime si tačno nezadovoljna, da li je to samo jedna ili više stvari. Ne naširoko da razglabaš o tome, da ulaziš u razloge i opravdanja i šta i zašto i kako, nego ukratko, definiši, preciziraj: Nervira me partner, loš je za mene. Debela sam i nesrećna sam zbog toga. Osećam se kao kućna pomoćnica deci i mužu, preumorna sam od obaveza. Ne cene me uopšte na poslu, a jako želim da učim i napredujem. Ne izgledam baš najbolje, masna koža, otromboljeno telo, stil – nikakav. Ne ide mi fakultet, a učim dosta, ne mogu da se pokrenem. Nemam puno prijatelja, usamljena sam i dosadno mi je. Imam previše obaveza, svih, ne znam gde ću pre. Imam sve preduslove za srećan život, a opet nisam zadovoljna. Sve su to realni problemi, samo nisu strašni i ne zahtevaju baš stručnu pomoć, ali zahtevaju malo mozganja i truda sa tvoje strane. Svi ih imamo ili smo ih imali, dakle nemoj misliti da se to samo tebi dešava. I to kažem iz 2 razloga: nemoj biti tužna i misliti da si usamljena u tome što ti se (ne) dešava i kako se osećaš, ali nemoj ni biti toliko ograničena (da ne kažem glupa) da se zbog ovakvih stvari mesecima samosažaljevaš!

Kada odrediš čime si tačno nezadovoljna, razmisli i šta bi bila idealna situacija za tebe, ponekad je to suprotno od onoga kako je sad. Takođe, dobro razmisli da li možda želiš da ostaneš u istim uslovima ali malo drugačijim. Ako npr. nisi zadovoljna svojim partnerom, razmisli da li ti treba drugačiji čovek ili bi i sadašnji partner mogao malo da se popravi? Dalje, razmisli da li je ta idealna, bolja situacija vredna rada i truda i odluka koje treba da doneseš da bi tamo i stigla. Neće se stvari same promeniti, znaš ti to, i moraš da radiš na tome. Ako te mrzi, ako ti problem ipak nije toliko strašan, pa nikom ništa, znači da ipak nemaš razloga za nezadovoljstvo. Ako pak želiš da se menjaš i zaista ti je dosadilo ovakvo stanje, pa hajde pokušaj, napravi plan, osmisli male korake kojima stižeš do cilja ili napravi radikalne izmene. Na ovom blogu možeš videti neke načine na koje možeš da se unaprediš i privatno i karakterno i zdravstveno i poslovno, pa predlažem da počneš od kratkog re-programa. Mora se krenuti od nečega, pa eto bar pročitajte teme iz ove kategorije.

Čak i ako nemaš neki problem koji te mnogo opterećuje, ali si otvoren za nova iskustva i želiš da popraviš neki aspekt svog života jer si osoba sa zdravim razumom – uvek ima mesta za poboljšanje – izvoli, pridruži nam se i pročitaj malo, možda ti se nešto dopadne i nađeš da je primenjivo i za tebe.

Molim obratite pažnju: Kad su u pitanju zdravstveni problemi ili neke teške traume psihološke prirode, mislim da je potrebna i poželjna isključivo pomoć lekara. Nemoj se lečiti na Internetu. Ako imaš nekih komplikovanih emotivnih ili duhovnih problema, potraži pomoć psihologa, pokušaj da ih prevaziđeš uz stručni nadzor, šteta je da ti ceo život prođe pod obeležjem neke traume. Svakako ti nije dovoljno da čitaš tekstove nekih dokonih blogera, kao što sam ja, imaš ozbiljnije probleme kojima niko od nas nije dorastao.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *