Rad od kuće, a u kući deca

Kada su najavili da će roditelji male dece moći da rade od kuće videla sam da se mnoge moje kolege raduju. Niko od njih nije ranije radio od kuće pa misle kako je to zabavno, ne moraš na posao, bleja u pidžami ujutru, malo kuckaš po lap topu uz jutarnju kaficu, pa malo doručkuješ, raširiš veš, staviš ručkić da se kuva, pa opet malo raduckaš, pa promešaš ručak, pa opet raduckaš, pošto te niko ne smara i ne zvone telefoni realno završićeš ranije i oko 15h si slobodna. Ako ti baš i zazvoni službeni mobilni, obavićeš razgovor dok vrtiš kanale, taman malo da odmoriš uz TV.

Aha, kako da ne! Ovako dan izgleda ljudima koji nemaju decu. Ovako je radni dan od kuće izgledao meni, ali dok su deca bila u vrtiću. Nemojte se zanositi, ovo je daleko od realne slike. Ja sam probala rad od kuće i dok deca nisu tu, ali i kada jesu. Neuporedivo je! Uz decu, pa, nemoguće je! Čak sam i 2 nedelje provela spremajući neki stručni ispit sa jednim detetom u kući, bilo mi je grozno i mnogo više sam učila a mnogo manje naučila tada.

Elem, poenta je u tome da deca ne razumeju da vi morate da radite koncentrisano i bez ometanja, niti razumeju da ne treba ništa da vas pitaju ili traže ili obaveste bar neko vreme. Uz stalne prekide jednostavno nećete biti efikasni. Znate kako ide sa decom: Mama, mislim da je muva proletela kroz sobu! Mama, videla sam opet muvu na spoljnoj strani prozora! Mama, moja lutka kaže da joj se ne sviđa boja zida u spavaćoj sobi. Mama, pripremila sam nam kolačiće i čaj, hajde da se odmoriš uz čajanku. Mama, mama, mama, gladna sam, piškila sam, kakila, prosula, povukla, pokidala, pocepala, isekla makazama, mamaaaa!

Sa druge strane, poslodavac i ostale kolege očekuju da budete apsolutno dostupni u radno vreme i ne možete prekidati jer vam se dete zalilo vodom.

Roditelj je u ovakvim situacijama pod jakim stresom jer istovremeno mora na 2 strane. Dolazi do pucanja i izbacivanja nervoze, nažalost, tenzija se usmerava na decu. Ne možete da odjebete šefa, skupilo vam se od ranog jutra, i istresete se na detetu. U najboljem slučaju, oterate dete od sebe 50 puta. Na završite koliko treba poslovnih zadataka pa čekate partnera da dođe sa posla, uvaljujete mu decu i nastavljate da radite još 3 sata. Pada mrak i vreme je za kupanje i spavanje. Nervozni ste i umorni, nemate živaca ni da ih okupate a kamoli da im pročitate priču. Neka se uspavaju sami, nije ni meni lako, razmišljate. Nervozan je i partner jer ode na posao i onda čuva decu, ni trenutka predaha, pa isto kao i vama. Eto tako izgleda rad od kuće sa decom. Suma sumarum, svi su nesrećni otišli na spavanje, i jadna deca i premoreni roditelji.

Treba da razumete da je svima isto, retko ko će uspeti bez nervoze da sprovede rad od kuće i da mu dete bude srećno. Možda ljudi sa decom starijom od recimo 8-9 godina mogu lakše da izađu na kraj, ne znam, ali mi sa manjom decom jok. Ja imam dvoje dece, ćerka uskoro puni 6 godina i mali ima 1,5 godinu. Poučena prethodnim iskustvima u ovakvim situacijama (s tim što su one trajale par dana a sad ko zna koliko će trajati) isplanirala sam sledeće:

  • moram ustajati što ranije, pošto mi se deca bude oko 8, ja moram ustati u 5. To je jedino vreme kad je mir i tišina i tada planiram da uradim komplikovanije ili hitne zahteve
  • kada se jedno dete probudi, budiću i drugo, da obavimo jutarnje zadatke istovremeno. Tada moram njima posvetiti bar sat vremena, recimo od 8 do 9, tada peremo zube, nameštamo krevete, oblačimo se, doručkujemo
  • puštam ih malo da se sami igraju, ako budem imala sreće, dok ja pozovem šefa ili kolege da vidim ima li nekog plana za taj dan, ako uspem odradim još nešto
  • kad im dosadi igra, dozvolim im da gledaju crtaće – da, morate popustiti malo sa ograničenjima – neka gledaju i sat vremena, za to vreme ja radim
  • negde oko 11 sati opet prekidam posao, i poigram se/popričam/pevam/plešem malo sa decom. Oni moraju da osete apsolutnu pažnju roditelja. Zatim recimo uzmemo da zajedno spremamo ručak, ili jednostavno bilo šta da možemo zajedno, a dam im da rade nešto gde će napraviti najmanju štetu koju posle moram da raspremim.
  • Oko 12 im dam neku užinu da jedu sami i ako imam sreće opet će se malo zaigrati, vraćam se za lap top da odradim neke brzinske stvari
  • nakon toga mali će da spava, tu imam najviše 2 sata vremena, ubeđujem ćerku da se igra sama u svojoj sobi jer tako mora, mada računam da će doći do mene bar 5 puta, ali ja gledam da završim što više i da opet kontaktiram kolege da vidim ima li šta hitno da se uradi, a i da vide da sam prisutna jer znaju da “dok oni rade ja pravim pauze” (tj. blejim sa decom, po njihovom shvatanju)
  • kada mali ustane, opet smo svi zajedno, presvlačenje, hranjenje, igranje, znači opet bar sat vremena sa decom
  • čekam muža da dođe, dam mu pola sata vremena da se iskulira, presvuče, jede, skuva kafu, šta god, i onda opet radim dok on čuva decu i izvede ih napolje, ako (po ko zna koji put) imam sreće ostali su mi jednostavniji i manje zahtevni zadaci i neću dugo raditi. Imaćete osećaj da ceo dan radite, a skrpićete nekih 6 sati rada jedva
  • e sad, već je 6, možda i 7 sati uveče, a ja sam tek završila sa poslom, i uz čuvanje dece, premorena sam. Večera, kupanje, spremanje za krevet, samo što i ja moram da legnem u 10
  • kao što vidite, ovo je baš prenapregnuto, vremena za kućne poslove ima jako malo, a tek vremena za sebe – nimalo. Oba roditelja će pasti u krevet od umora uveče.
  • poenta je da ide red posla, red dece 🙂 Morate dati sebe u potpunosti deci kako bi oni zatim bili mirni. Biće boljih i gorih dana, budite spremni na razna odstupanja od plana.

Ako ne morate da izvršavate radne zadatke u radno vreme, najbolje bi bilo da radite uveče, a partner da preuzme spremanje dece za krevet, recimo da radite od 19h do 24h, to je samo 5 sati, ali ako radite na miru onda bi trebalo da završite dosta toga. Na taj način, provešćete manje stresan dan sa decom, pa par sati zajedno sa porodicom, i onda radite do odlaska na spavanje.

Nemojte misliti da postoji način da se izbleji, jer ne postoji. Deca ne mogu da preuzmu na sebe teret organizacije dana niti razumeju situaciju, i vi morate da odreagujete kao razumna odrasla osoba i da podnesete žrtvu. Jeste, nećete imati vremena za sebe, jeste crkavaćete od posla, što oko dece, što po kući, sem od pravog posla, ali rad od kuće sa decom u kući je katastrofa. Jedino što možete je da tražite načine da umanjite stres.

Takođe, shvatite da morate da olabavite u svojim zahtevima, tu mislim na zahteve prema deci i na razna pravila ponašanja, zatim na zahteve po pitanju spremanja kuće i ručka, jednostavno nećete imati vremena i popustite bar malo. Ručak kuvajte bar za 2 dana, spremajte pite ili proje koje ćete uvek moći da ponudite deci da pojedu sami, proredite obavljanje kućnih poslova koliko je to moguće, obavljajte to što morate vikendom, peglajte šta baš morate, ionako nigde ne idemo, odložite prolećno spremanje stana. Kad vanredno stanje prođe, dajte nekoj ženi 30 evra da generalno sredi stan i gotovo. Sve će ovo proći, potrudite se da bude što manje stresno, stvarno nije bitno da li svaki dan brišete prašinu ili da li deca gledaju TV pola sata ili sat vremena, olakšajte sebi njima.

Ako se dobro organizujete i dogovorite sa partnerom, i ako se pomirite sa tim da ovo uopšte nije lako i prihvatite situaciju kao takvu, imate šanse da ne poludite. Ko preživi, pričaće 😉

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *