Banatski salasi: da nam dupe vidi puta

Jedan dan vam je dovoljan za lep izlet do Banata. Na sat vremena voznje, malo pre Zrenjanina, imate nekoliko salasa i jedan prirodni rezervat, Carsku baru.

Nama je najveci deo dana otisao na Tiganjicu, ali obisli smo Selo Belo blato i svratili na kafu i slatko na Dunjin salas. Dobro, tacan naziv je Salas kod stare dunje, ali mi smo ga ovako prekrstili.

Krenuli smo iz Beograda oko 9 ujutru, sto je za nas uspeh jer retko kad se brzo spremimo sa decom. Doduse, preskocili smo dorucak pa smo kupili nekakve bezvezne kiflice u pekari kojima smo izmrvili ceo automobil. Ali sta ima veze, da smo doruckovali kod kuce ne bismo izasli pre 11 🙂 Dan je bio bas topao, julski.

Nesto manje od sat vremena nam je trebalo da stignemo, isli smo preko novog zemunsko-borcanskog mosta, pa lagano ka Zrenjaninu. Imajte u vidu da se na ovom delu puta postuju ogranicenja vezano za brzinu kretanja.

Prvo smo posetili etno selo Tiganjica gde je i restoran Trofej. To je sve jedno imanje, ali eto imate kao dva odvojena dela. Ovde ima jedan manji ogradjeni deo sa zivotinjama, tu su kokoske, guske, patke, emu i kozice. Zatim u odvojenim kavezima je i par zeceva i u jednom delu su bili srndac i konj. Deca naravno vole da gledaju zivotinje, mogu kroz kavez da pomaze zeca ili kozicu, naravno trebate biti pazljivi sa kozama. U drugom delu su konji gde mozete i jahati ponija ili velikog konja. Pomazite ih obavezno.

Tiganjica je etno deo, gde imate restoransku bastu sa kariranim stolnjacima, drvenim stolovima i klupama, uzivate u prirodnom hladu jer ima dosta drveca, tu pored su konji i decije igraliste. Tu smo prvo popili kafu, uz koju ne dobijate vodu. Slikala sam cenovnik pa vidite ispod na slikama. Mislim da se kuhinja restorana otvara oko 13h, do tad je samo kafic. Ovde smo proveli neka 2 sata jureci za decom i uspavljujuci ovo manje dete kako bismo mogli da rucamo u miru. Mesto je stvarno fino jer ima dosta hladovine i cesto pirka neki vetric koliko smo culi. Taj dan je poprilicno duvalo ali bilo je vruce pa nam nije smetalo.

Oko 12:30 smo presli na terasu restorana Trofej. Iskreno, ovaj deo deluje uredjenije i cistije i zato smo se odlucili da rucamo ovde. Kazu da je potrebna rezervacija, taj dan jeste bilo skoro sve popunjeno ali valjda sad nije tolika navala zbog ove situacije sa korona visurom. Elem cene su mozda malo jace, nije bas strasno ali nije ni dzabe. Mi smo jeli gulas, ja obican svinjski (oko 800 dinara) a muz od divlje svinje (cini mi se 1300 dinara). Cerka je uzela neki deciji obrok, pohovana piletina i pire krompirom (oko 500 dinara). Za malog smo uzeli neki peceni krompir kad se probudi i ostavili dva komada piletine. Od salata smo uzeli kupus i sopsku. Hrana je sasvim korektna i ukusna. Pili smo pivo, sok, kiselu vodu. Ceh je bio izmedju 4000 i 4500, ne znam tacno jer je muz bacio racun. Inace ovde imate i smestaj za prespavati, ali samo ako planirate da skitate i van Tiganjice, nije bas da imate sta da radite tu 2 dana.

Celo mesto je generalno ok. Tacnije bilo bi prelepo da nije malo zapusteno. Ima mnogo lepih detalja, nije nabudzeno i preterano, a opet vodilo se racuna i neke stvari su zaista sa ukusom uredjene. Lepa je unutrasnjost restorana, napolju ima dosta cveca, bicikala, kocija, par mostica. Ali ne vodi se o tome bas mnogo racuna, pa imate i crevo razvuceno preko pola travnjaka, gajtani sa strujom vise na par mesta, neku krpu u velikoj zardinjeri sa biljkama, stare polomljene klupe ili delovi suncobrana naslonjeni su na ogradu sa strane, gajbe pica pored cveca, a bilo je i par pocepanih jastucica za stolice itd. Meni to estetski smeta i odaje utisak nezainteresovanosti i nemara, a i muz je rekao da je lepo ali malo zapusteno bez da je ulazio u detalje na sta tacno misli. Takvi su oni, muski, ne analiziraju previse i imaju samo opsti utisak, dok ja naravno tacno znam sta mi se tamo nije svidelo. Ipak, to su manji nedostaci, ipak ima vise dobrih strana i vredi ovde doci na rucak i ocekivati ugodno provedenih nekoliko sati.

Zatim smo oko 15h krenuli put Carske bare. To vam je iz Tiganjice na 5 minuta sporednim putem. Nismo tacno odredili gde idemo pa smo naravno malo zalutali. Put nas je odveo u selo Belo blato. I neka je! Selo je bas lepo, imaju sjajne drvorede, toliko lepe da smo se mi samo lagano vozili kroz nekoliko ulica sela. I kucice su lepe, lepe avlije, uredjeno je i cisto, retko koja kuca je napustena. Pravo mirno vojvodjansko selo. Muz je izjavio da bi tu kupio kucerak kad se penzionisemo. Ima do tada jos par decenija, rano je za takve planove. Vozajuci se tako videli smo jedan naocigled lep salas u selu, zove se Lujza i tu cemo sigurno nekad svratiti. Planiramo da obidjemo dvorce pa cemo doci i ovde. Vratismo se ka Carskoj bari sa ciljem da nadjemo neko mesto da budemo pola sata, sat u prirodi. Onda je mali krenuo da se buni, kenjka, nervoznja, a mi nikako da nadjemo taj vidikovac ili stazu za setnju ili camce i odustali smo, nazalost, odnosno ostavili smo to za sledeci put.

Salas kod stare Dunje je isto tu blizu, kad krenete nazad ka Beogradu sa desne je strane, stigli smo za 5-10 minuta. Jako je lepo uredjen, cisto je i odrzavano i u tom smislu je i bolji od Tiganjice, ali, jedno veliko ali, nema prirodnog hlada. Terasa restorana je u hladovini i to je ok za rucak, ima i deo sa stolovima ispod terase i to je sve u redu, ali deo gde je igraliste za decu je potpuno na suncu. Tako da je cerka bila mozda 15 minuta u trambolini, mali se ljuljao 10 minuta i sklonila sam ih. U dnu imanja sam videla neke zivotinje u oboru ali bilo mi je prevruce da vodim tamo decu pa ne znam sta imaju. Zasadili su oni neka drvca i kad kroz par godina porastu bice lepe hladovine, ovako mi nije za decu. Ako to izuzmemo, sve je super, vidite slike i snimke. Ovde nismo jeli i ne znamo kakva je klopa ali snenokle su bile sjajne. Prijale su nam onako hladne na vrelinu letnjeg dana. Ipak, muzu je bilo prevruce i nakon sat vremena zaputili smo se kuci. A da, ovde smo popili litar obicne i litar kisele vode, 2 turske kafe i uzeli 3 porcije snenokli i platili cini mi se 1200 dinara, opet je ON bacio racun dok sam jurcala za klincem 🙂

Dan je trajao krace nego sto smo planirali, pre svega jer nismo brzo nasli mesto na Carskoj bari gde bismo proveli neko vreme a mali se unervozio, a zatim i zbog vrucine na Dunjinom salasu. Ali opet bilo nam je lepo i volimo ove kratke izlete blizu Beograda.

Planirate li vi tamo da idete, ili ste bili vec?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *